'Геллертс Буттербирне' је историјска сорта крушке из Француске која је и данас веома популарна. Крушка од путера је робусна сорта са нежно топљеним, ароматичним воћем.
Да ли тражите јаку крушку за своју башту? Онда сте дошли на право место са сортом 'Геллерт'с Буттер Пеар'. Показаћемо вам како правилно узгајати сорту крушке и које посебне карактеристике карактеришу воће.
'Геллерт'с Буттер Пеар': Профил
| Синоними | 'Геллертс', 'Беурре Харди' |
| Воће | средње до велике; зеленкасто-окер приземне боје, наранџасто-браон на сунчаној страни; чак и рђа |
| Укус | сочан, освежавајући, фина киселина |
| Ииелд | прилично редовно |
| Време жетве | од почетка септембра |
| Зрелост за задовољство | Средином септембра до краја октобра |
| Рок трајања | лоше; може се чувати до краја октобра |
| Раст | веома јак |
| Клима | незахтеван; ветровите и сувише суве локације се не толеришу добро |
| Болести и штеточине | подложна краставости, вирусном коштичавом воћу и раку воћака |
Историја и порекло сорте крушке
Култивисана крушка Пирус цоммунис ˈГелертова путер крушкаˈ је стара сорта крушке која је веома популарна. Сорта је први пут култивисана у Француској око 1820. године од стране М. Бонета. Убрзо је дошао на тржиште под именом ˈБеурре Хардиˈ. Зато се 'Геллертова крушка од путера' понекад и даље тргује под именом 'Беурре Харди'. Тек када је лансирана у Немачкој, сорта је добила име ˈГеллертс Буттербирнеˈ или само ˈГеллертсˈ.
Карактеристике и укус 'Геллерт'с Буттер Пеар'
Плодови крушке маслаца су средње величине до велике столне крушке са обликом крњег конуса. Спољашњи изглед карактерише фина рђа, која обично прекрива цео плод. Шкољка је прегрубо и грубо, што може ометати потрошњу. Основна боја крушака је зеленкасто-окер. На сунчаној страни плодови имају наранџасто-браон боју. Месо је жућкасто-бело, веома сочно и освежавајуће са фином киселином - није џабе 'Гелертова путер крушка' сматрана једном од најбољих столних крушака.
Геллертова путер крушка Савети за узгој и негу
Сорта 'Геллертс Буттербирне' показује веома снажан раст. Ова особина се може донекле ублажити споријом подлогом. Ипак, сорта је мање погодна за гајење решетки, али је прилично добра за стандардно дрвеће у пространој башти или у воћњаку. Дрво достиже висину од преко 5 метара на сопственом корену или на садницама и формира усправну, бочно превисећу круну.
'Геллертова путер крушка', међутим, може се добро накалемити на подлоге дуње, што резултира знатно смањеним растом и повећаним приносом по стаблу. На овај начин се крушка може уселити и у мање баште. Одговарајуће подлоге дуње су 'Куитте Ц', 'Куитте Сидов' и 'Куитте А'. Али смањени раст се може постићи и са подлогама крушке слабог раста: подлога 'Пиродварф' заслужује посебну пажњу.
Савет: Одговарајуће подлоге такође утичу на својства сорте: на подлогама дуње, на пример, ′Геллертс′ је подложнији мразу и кречу.
'Геллерт'с Буттер Пеар' се нашироко описује као сорта отпорна на болести, посебно на мраз. Такође је незахтевна за своју локацију. Не подноси ветровите локације и земљиште које је превише плитко или сувише суво.
Цветање 'Геллерт'с Буттер Пеар' је рано до средње рано, али прилично толерантно на касне мразеве. Из тог разлога, приноси не варирају много из године у годину - осим ако лоша локација то не изазове. Производи се доста полена, што користи пчелама и другим крушкама у близини. Добри опрашивачи за 'Геллертс Буттербирне' су, на пример, 'Босц'с Фласцхенбирне', 'Цлаппс Лиеблинг', 'Гуте Луисе' и 'Делициоус фром Цхарнеук'.
Због веома снажног раста, важно је да се 'Геллертова путер крушка' орезује сваке године и само ретко. Радикална резидба изазива снажан раст, смањује приносе и обезбеђује променљиве жетве у наредним годинама (алтернација). Посебно на слабијимМеђутим, на подлогама и на старим, сенилним стаблима, затегнутој усправно растућој крушки може недостајати гранање и плодно дрво, па гранање треба стимулисати нешто већом резидбом. 'Геллертова путер крушка' је осетљива на краставост, вирусно коштичаво воће и рак на воћкама.
Сорта крушке 'Геллертова путер крушка' берба и употреба
Укусни плодови 'Геллерт'с Буттер Пеар' могу се брати од почетка до средине септембра када су још чврсти. Потом су спремне за јело након једне до две недеље, јер само крушке ове сорте које су сазреле показују пуну арому. Све крушке треба појести или прерадити до краја октобра, јер се нажалост 'Геллертова крушка од путера' не може дуго чувати.
Да би се продужило време складиштења крушака, могуће их је брати раније, односно већ крајем августа. Они дуже остају свежи, али имају лошији укус. 'Геллертс' се такође могу веома добро користити за печење или конзервирање.
Једна од најчешће узгајаних сорти крушке у Немачкој је крушка „Александар Лукас“. Прочитајте посебан чланак да бисте сазнали више о овој старој сорти која нуди одлично воће.